Увод
Јога омогућава постизање јединства духа и тела и способност управљањем ума. Јога не придаје важност једностраном развоју личности, већ је усмерена на потпуни развој личности.
Пракса јоге може бити средство за стицање важних врлина (нежност, толеранција, истинољубивост, патриотизам), као и за постизање физичког и психичког здравља, доброг расположења и друштвености.
Јогу чине осам делова: јама, нијама, асана, пранајама, пратјахара, дхарана дхјана и самадхи. Првих пет компоненти називају се бахиранг јога, што значиспољна и нижа јога. Последње три компоненте (дхарана,дхјана и самадхи) носе назив антаранг (унутрашња или виша) јога.
Јога практичари истичу важност континуитета извођења пранајаме, указујући да она води у стање пратјахаре, а њен континуитет даље доводи практичара на ниво дхаране. Континуитет дхаране води у дхјану, а њена континуирана пракса води у самадхи. Практичар треба чврсто да се придржава континуитета да би пронашао средиште у свом животу. Редовнопрактиковањејоге може допринети многим променама: у телу и уму и понашању практичара. Ова студија представља покушај да се укаже на то.